Simulacija radio-amaterskog ispita

Simulacija radio-amaterskog testa za polaganje licence.

Uputstvo za rad:
Pred vama je simulacija zvaničnih ispitnih pitanja. Test sadrži nasumično odabrana pitanja iz oblasti radio-tehnike, propisa i pravila. Odvojte vreme, fokusirajte se i saznajte da li biste danas položili ispit za radio-amatersku klasu. Srećno!

Informacije o testu:

Broj pitanja: 40
Vreme za rad: 45 minuta
Uslov za prolaz: 80% tačnih odgovora (minimum 32 tačna odgovora)

Simulacija testa

1 / 40

[97.] Koji je deo 2-metarskog opsega isključivo namenjen za CW veze?

144.000 MHz - 144.500 MHz.

144.150 MHz - 144.500 MHz.

144.000 MHz - 144.100 MHz.

144.035 MHz - 144.150 MHz.

2 / 40

[47.] Kojom snagom je dozvoljen rad radio-amaterima I klase na frekvenciji 3551 kHz?

100 W.

750 W.

1500 W.

300 W.

3 / 40

[87.] Koji deo 6-metarskog opsega je namenjen iskljucivo radio farovima i za veze telegrafijom?

51000 kHz - 52000 kHz.

50000 kHz - 51900 kHz.

51000 kHz - 51900 kHz.

50000 kHz - 50100 kHz.

4 / 40

[318.] Koliko vremena po zadnjoj upisanoj vezi moramo čuvati dnevnik radioamaterske stanice?

1 godina.

2 godine.

5 godina.

Dnevnike nije potrebno čuvati.

5 / 40

[69.] Koji deo 15-metarskog opsega je u Srbiji namenjen radioamaterima?

21100 kHz - 21550 kHz.

21000 kHz - 21450 kHz.

21025 kHz - 21500 kHz.

21068 kHz - 21468 kHz.

6 / 40

[305.] Koliko različitih znakova imamo u 8-bitnom ASCII kodu, pri cemu je jedan paritetni bit?

1024.

64.

128.

512.

7 / 40

[160.] Kojom skraćenicom označavamo univerzalno vreme?

MEZ.

UTC.

QTR.

EST.

8 / 40

[104.] Ulazna frekvencija repetitora R7 (nova oznaka RV62) je:

145.175 MHz.

145.000 MHz.

145.125 MHz.

145.775 MHz.

9 / 40

[351.] Koliko područje zauzima veliko polje lokatora, što ga označavaju prva dva slova?

2 stepina po dužini i 1 stepen po širini.

20 stepeni po dužini i 10 stepeni po širini.

10 stepeni po dužini i 20 stepeni po širini.

1 stepen po dužini i 2 stepena po širini.

10 / 40

[125.] Da li su u Srbiji propisane maksimalne snage amaterskih radio stanica?

Maksimalne snage amaterskih radio stanica regulisu se uz saglasnost RTS i Telekoma.

U Srbiji su propisane maksimalne snage amaterskih radio stanica koje ne vaze u takmicenjima.

U Srbiji su propisane maksimalne snage amaterskih radio stanica u skladu sa klasom radio-amatera.

U Srbiji nema propisa koji regulisu maksimalnu snagu amaterskih radio stanica.

11 / 40

[310.] Šta je digipiter?

Računar koji je povezan preko radio stanice sa drugim učesnicima u mreži i koji omogućava prenos podataka.

Veći broj medjusobno povezanih radio stanica

Kompjuterski sistem, koji mora imati radio-amater, ako želi uporabljavati paket radio.

Upravna stanica u packet radio mreži, zadužena za održavanje reda.

12 / 40

[18.] Koji je najviši organ ITU ?

Medjunarodni savetodavni komitet za radio-komunikacije.

Najviši organ ITU je Konferencija opunomoćenika vlada članica.

Medjunarodni savetodavni komitet za telegrafiju i telefoniju.

Međunarodni odbor za registrovanje frekvencija.

13 / 40

[117.] Da li medjunarodni propisi predvidjaju ispit znanja Morzeovih znakova kao obavezni deo ispita za radio-amatera?

Da. U svakom slučaju je obavezno znanje Morzeovih znakova.

Ne, osim ukoliko radio-amater hoce da radi Morzeovom telegrafijom koristeći amatersku radio-stanicu.

Medjunarodni propisi o tome ništa ne govore.

Da, u slučaju da se radio stanica koristi na brodu.

14 / 40

[281.] Da li je radio-amaterima dozvoljena upotreba stranog jezika u vezama fonijom?

Da, ali mora imati položen ispit za rad na stranom jeziku

Da, samo engleski jezik

Radio-amater može upotrebljavati svaki jezik koji sagovornik razume

15 / 40

[188] Prefiks pozivnog znaka YU7BCD je:

YU7

BCD

16 / 40

[748.] Koji frekventni opseg označava skraćenica UHF?

300 kHz - 3 MHz.

3 MHz - 30 MHz.

30 MHz - 300 MHz.

300 MHz - 3 GHz.

17 / 40

[761.] Koje amatersko područje predstavlja oznaka '17m'?

10 MHz.

14 MHz.

18 MHz.

24 MHz.

18 / 40

[652.] Kolika je vrednost impedanse na antenskim priključcima radio-amaterskih predajnika?

25 oma.

50 oma.

75 oma.

300 oma.

19 / 40

[525.] Šta prikazuje slika?

Paralelno oscialtorno kolo.

Serijsko oscilatorno kolo.

Niskopropusni filter.

Visokopropusni filter.

20 / 40

[003] Atom sačinjavaju:

joni

elektroni i molekuli

elektroni, neutroni i protoni

elektroni, neutroni i molekuli

21 / 40

[550.] Osobina kristalnih filtera propusnog opsega :

malo slabljenje u nepropusnom opsegu.

veliko slabljenje u propusnom opsegu.

da ne utiču na fazu signala koji šaljemo kroz takav filter.

veoma mala širina opsega.

22 / 40

[559.] Faktor strujnog pojačanja tranzistora prikazujemo kao:

kolicnik kolektorske i emiterske struje.

količnik kolektorske struje i struje baze.

količnik struja emitora i baze.

umnožak kolektorske struje i struje baze.

23 / 40

[883.] Otpornost otpornika merimo:

GRID-DIP metrom.

frekvencmetrom.

ommetrom.

spektar analizatorom.

24 / 40

[893.] Kako ćemo proširiti merno područje za merenje napona na instrumentu sa okretnom zavojnicom?

Tako, da paralelno vežemo otpornik.

Tako, da serijski vežemo otpornik.

Tako, da krajeve zavojnice kratko spojimo.

Merno područje ne možemo proširiti.

25 / 40

[573.] U elektrotenici ima više klasa pojačavaca. Od čega zavisi klasa pojačavača?

Višestepeni pojačavač je više klase.

Klasa pojačavaca je određena radnom tačkom.

Pojačavač sa paralelno vezanim stepenima ima nizu klasu.

Ima četiri klase pojačavača koji se međusobno razlikuju po ugrađenim aktivnim elementima. To su: bipolarni tranzistor, elektronska cev, FET i operacioni pojačavač.

26 / 40

[892.] Kako ćemo pročiriti merno područje za merenje struje instrumentom sa kretnim kalemom?

Tako, da paralelno vežemo otpornik.

Tako, da serijski vežemo otpornik.

Tako, da krajeve zavojnice kratko spojimo.

Merno područje ne možemo prosiriti.

27 / 40

[469.] Izračunaj zbir napona u zatvorenoj petlji II.

10V

20V

15V

28 / 40

[921.] Šta napaja horizontalni pojačavač u osciloskopu?

Horizontalne odklonske ploče u katodnoj cevi.

Vertikalne odklonske ploče u katodnoj cevi.

Grejanje katodne cevi.

Fokusira anodu.

29 / 40

[530.] Šta oznacavamo Q-faktorom?

Sumne vrednosti prijemnika.

Pojačanje izlaznog stepena.

Prilagođenost opterećenja na generator.

Kvalitet oscilatornog kola.

30 / 40

[419] Kojim slovom se označava jačina magnetnog polja?

31 / 40

[641.] Šta je VFO?

To je oscilator promenljive frekvencije

To je oscilator, koji osciluje na tacno određenoj frekvenciji.

To je oscilator, koji osciluje na veoma visokim frekvencijama.

To je oscilator, koji ne može oscilovati.

32 / 40

[629.] Kako modulisemo nosilac kod radiotelegrafije (CW)?

Nosiocu menjamo frekvenciju u ritmu unapred dogovorenih znakova.

Nosilac uključujemo i isključujemo u ritmu unapred dogovorenih znakova.

Tako, da se nosiocu ne menja amplituda.

Nosilac tu uopste nije potreban.

33 / 40

[604.] Sa istim korespodentom uspostavimo vezu telegrafijom (CW), a potom telefonijom (najpre SSB i potom i FM). Koji od upotrebljenih signala ima najmanju širinu opsega?

CW signal.

SSB signal.

FM signal.

Svi imaju jednaku sirinu opsega.

34 / 40

[441] Oscilacije talasne duzine 10 m šire se brzinom od 300000 km/s. Kolika je frekvencija oscilovanja?

300 MHz

30 MHz

3 MHz

300 kHz

35 / 40

[633.] Oscilatorno kolo zaosciluje kada mu damo početnu energiju. Zasto oscilacije vremenom slabe?

Zato jer su oscilacije veštacki proizvedene.

Zbog gubitaka u samom kolu.

Uzrok nam je nepoznat.

U tom slučaju oscilatorno kolo ne može zaoscilovati.

36 / 40

[642.] Šta označavamo skraćenicom VCO?

Oscilator promenljive frekvencije

Naponski kontrolisan oscilator.

Kristalni oscilator.

Direktni digitalni sintetizator.

37 / 40

[865.] Kada se pojavljuju smetnje zbog intermodulacijskih produkata u prijemniku?

Intermodulacijski produkti se pojavljuju zbog nepravilnog rada pojačavača snage

Do smetnji zbog intermodulacijskih produkata dolazi zbog prejakih signala u prijemniku, zbog čega prijemnik prelazi u nelinearni način rada

Intermodulacijski produkti se pojavljuju kada veoma snažan predajnik emituje smanjenom snagom

Smetnje zbog intermodulacijskih produkata se pojavljuju samo kada slušamo dve stanice kojima se frekvencije razlikuju za manje od 500 Hz

38 / 40

[785.] Kako označavamo najvisu frekvenciju talasa koji se odbija od jonosfere, pri čemu je upadni ugao talasa manji od pravog ugla?

Kriticna frekvencija

MUF

LUF

Odbijena frekvencija

39 / 40

[780.] Da li jonosfera u normalnim prilikama odbija UKTalase ?

Da, uvek.

Da, samo ako su talasi frekvencije 144MHz ii 220MHz.

Ne, svi talasi visoke frekvencije prolaze kroz jonosferu.

Ne, UKT talasi ne mogu doseći do jonosfere.

40 / 40

[542.] X je reaktanca, R je otpornost. Kojom formulom matematicki prikazujemo Q-faktor?

Q = R/X

Q = R X

Q = X/R

Q = R - X

Your score is

The average score is 0%

Ukoliko ovu simulaciju radio-amaterskog ispita uspešno prolazite sa više od 80% tačnih odgovora, blagovremeno se informišite kod Saveza radio-amatera Srbije, Saveza radio-amatera Vojvodine ili u nekom od obližnjih radio klubova, kako biste dobili sve aktuelne informacije o narednim terminima održavanja zvaničnog ispita za radio-amatersku licencu.