(Tekst preuzet iz novinske arhive, izvorno objavljen krajem sedamdesetih godina prošlog veka)

Malo ko bi pomislio da grubi prsti jednog bačkog paora mogu sa preciznošću elektroinženjera da okreću dugmad na radio-stanici. Pa ipak, upravo se to dešavalo šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Glavni pokretač svih ovih aktivnosti bio je „Radio klub Nikola Tesla“ Bač (YU7OPQ). Iz jedne male klupske prostorije uspostavljale su se veze sa najudaljenijim tačkama na planeti. O tome najbolje svedoče stari novinski zapisi.

Danas iz klupske arhive izdvajamo izuzetno svedočanstvo o našoj istoriji. U pitanju je reportaža novinara Lasla Tota o legendarnom predsedniku i jednom od osnivača kluba, Rajku Iliću.

Kako je Radio klub Bač povezivao amatere od njiva do kosmičkih visina?

U tekstu pod originalnim naslovom „Kakvo je vreme na Novom Zelandu?“, autor slikovito opisuje veliku strast članova. Naime, organizacija je tada okupljala čak 80 aktivnih radio-amatera. Rajko Ilić se ovom hobiju nije posvetio iz puke razonode. Naprotiv, pokretala ga je iskrena ljubav prema tehnologiji i povezivanju ljudi.

Veze koje su u to vreme ostvarivane iz Bača fascinirale su javnost:

• Razgovor na udaljenosti od oko 17.000 kilometara: Rajko je uspeo da uspostavi stabilnu i čistu vezu sa Novim Zelandom. Uspostavljanje stabilne veze na ovoj udaljenosti važilo je za značajno dostignuće među radio-amaterima. Zanimljivo je da je jedna od glavnih tema bila sasvim obična – vremenska prognoza na drugom kraju planete.
• Direktno na Južni pol: Preko klupske stanice održavan je stalan kontakt sa naučnom ekspedicijom na ledenom Južnom polu. Takođe, redovno su kontaktirani amateri iz Australije, Severne Amerike i Hong Konga.
• Poljoprivredni saveti kroz etar: Naš predsednik je održavao bliske veze sa kolegama iz susedne Mađarske. Budući da su delili isti jezik, preko radio-talasa su često razmenjivali iskustva o prinosima pšenice i seoskom životu. Sa ostalim amaterima širom sveta sporazumevao se pomoću univerzalnih radio-amaterskih kodova.
  

Sastanci unutar zidina Bačke tvrđave

Naš klub je osnovan 1961. godine, ali je put do uspeha bio pun velikih izazova. Na samom početku nismo imali stalne klupske prostorije. Zbog toga su se sastanci u više navrata održavali unutar zidina istorijske Bačke tvrđave.

Nakon toga, antene su jedno vreme bile podignute u opštinskom parku u samoj krošnji starih lipa. Na kraju, klub je konačno dobio svoj prostor u jednoj staroj kući. Tamo je montirana moderna primopredajna oprema japanske proizvodnje, koju su članovi stalno nadograđivali i proširivali novim komponentama naručenim direktno iz Japana.

Kada se etar spusti na vojvođansku njivu

Dok razgovaramo u klupskoj prostoriji, naš domaćin s vremena na vreme ponovo uključuje uređaj. Za nekoga ko ne poznaje radio-amaterske signale, ovi dugi zvuci i šumovi mogu delovati čudno, nerazumljivo i strano – kao poruke iz nekog sasvim drugog sveta. Ali za radio-amatera poput Rajka, svaki taj šum je kristalno jasna poruka koja stiže od prijatelja iz daleka.

Ipak, sve ove fascinantne uspehe i objašnjenja u jednom trenutku prekida pogled kroz prozor i podsetnik na realnost. Leto je, žetva je u jeku, a sunce je visoko na nebu. Težak poljoprivredni rad ne čeka i preostale sate ovog dugog dana Rajko mora iskoristiti tamo gde je podjednako spretan kao i za radio-stanicom – na svojoj bačkoj njivi.

Autor teksta: Laslo Tot (TÓTH László)
Autor fotografije: Ileš Zambo (Zámbó Illés)